Popodne, kad te nema
Popodne,
kada te nema,
a tusti
jesenji oblaci
nebo okivaju kišom,
odložim telefonsku slušalicu
na stolić pored fotelje,
u kojoj čitam.
Nadajućʹ se
osluškujem.
To samo šušti lišće
šušti,
igrajućʹ se vjetrom,
usnulim dvorištem.
Autor/i: Damir De Zan